Baklave-kraljice posnih slava

Ukoliko volite slatko – onda gotovo sigurno obožavate baklave. I na sam pomen imena te čuvene poslastice, vi zamišljate kako leže natopljene u slatkom sirupu, sa svojom rumenom koricom, dok je unutra puno mlevenih oraha, a sve to dopunjuje koji kolut limuna, naređan oko ovih lepotica... Znate li, zbog čega je baklava toliko dobra, da nam svima polazi voda na usta i dok čitamo ove redove?

Zbog toga što je recept star hiljadama godina, i za sve to vreme, stalno se usavršavao. Čuvena baklava se nalazila na trpezama starovekovnih dvorova, i bila je poslastica u kojoj su uživali kraljevi. Danas je dostupna svim „običnim smrtnicima“, ali sam podatak o starosti recepta i o tome da je oduvek bila smatrana za prefinjenu hranu, dovoljno govori da se radi o zaista posebnoj i izuzetnoj poslastici. Odakle je tačno potekla baklava – o tome postoji više različitih teorija. Po jednoj, koja je najšire zastupljena, baklava vodi poreklo od turskih etničkih grupacija koje su bile nastanjene u Srednjoj Aziji. Po drugoj hipotezi, baklava je poreklom iz Vizantije i starovekovne Grčke.

Po trećoj pretpostavci, neodoljivu baklavu su preneli Asirci, u osmom veku, grčkim trgovcima. Grci su je zvali „kopte“ i „gastris“, a to je zapravo bilo testo od susama koje je napunjeno orasima i medom. Kao što vidite, veoma podseća na savremenu baklavu, u kojoj uživamo danas. Po četvrtoj teroiji, baklava je potekla iz uzbekistanske kuhinje, i da su je oni nazivali tatarska ioka, puskal, iupka, baki paklavashi... – a mi ćemo dodati, da su joj verovatno tepali na sve ove načine. Još jedna pretpostavka kaže da je baklava našla svoje mesto u arapskom Kuvaru iz drevne 1226. godine; Sledeća priča je da se ova kraljica kolača spominje u mesopotamskim spisima; 1330. godine je napisan zvaničan recept u kineskom kuvaru... Možda smo vas sada malo zbunili sa svim ovim teorijama o poreklu baklave, i zbog toga ćemo biti jasni u sledećem – baklava je svetsku slavu postigla zahvaljujući Turcima. Baklagi ili baklagu su reči od kojih potiče ime ove čuvene poslastice, ali se ne zna šta tačno te reči znače, jer su u pitanju staroturski izrazi.

Za baklavu slobodno možemo kazati da je to kraljica posnih slava, jer se ne može zamisliti slavska trpeza a da njom ne dominiraju baklave, barem kada je reč o onom, slađem delu. Inače, postoji uverenje da se baklava ne jede odmah kako se napravi, već je treba pustiti da odstoji neko vreme.